Prolazi zima, bure su sve lakše i lakše led sve tanji a ribolovni stađun sve bliže i bliže. Doba je korizme pa se ko pravi kršćani moramo odreći nekih gušti, ali ribolova bome ne.  Nikako, nedan se da će to sveti Ante razumit. Kad smo već kod korizme kažu petkon se mora isti riba, bar tako kaže moja bolja polovica. Niki dan pričamo što ćemo za ručak , a ona meni onako usput kako je bila na ribarnici i kupla molov lipih, friških ma divota ih je viti, zaplivali bi da ih je staviti u akvarij. Sve je bilo jasno, pored dva ribara u kući jednog reprezetativca i jednog rekreativca (čitaj mene) pored onoliko šćapi i rola a mi moramo kupopvati ribu za ručak i pored svega toga onda mi dovede novi brod prid kuću jer kad galeb zaplovi biti će ribe toliko da ćemo je morati diliti susjedima. Sve to slušamo ja i moj mali i mislim se «nećeš ti mene više». Proša je vikend, počeja novi tijedan, prošla srida, doša četvrtak, petak je sutra a ja ribu gledan samo u akvariju. Nema druge nago makine u ruke i prvu u val put dobrih zimskih pošta. Krenuli smo iz Šimunskog porta put Lukara, (malog otočića pored Šimuni ). Moj dragi kumpanjo i ja načistili ješke spremili kantu da nam bude do ruke kad krene borba. Nećemo puno, par kili  da imamo za lipu lešadu i za ponit malo u konobu naveče. Stigli smo na poštu, sonder pokazuje traženih 52 m to je to.

Vrime samo za poželiti, bonaca ko ulje, kalebi plivaju oko nas čekajući na svoj obrok, a ja pivušin u sebi “noćas ću pod sviću, bacit peškafondo“. Sidro se lagano zateže, predvez sa dagnjon ide po prvi bokun ribe „zapalit španjulet i odmorit dušu“ pivušin i dalje uživajući.

Na rubu smo kaže moj kumpanjo, tu bi moga biti koji fratar a i škarpina bi se mogla zagnati dobro pazi da ti ne ispane ka prošli put. A što ću dogodi se i meni da riba pane. Gledan Garmina pokazuje 52 m. Tu smo, što riba čeka pitamo jedan drugog, „Pridat ću se moru, miru i tišini, zaboravit sve ću stvari što me brinu“ pivan ja i dalje.

Prošlo neko vrime, minjan ješku pa prominim i predvez i govorin Zdenku sad će, čekaj da se riba malo smiri a on već sav naježen gleda me nekako čudno. “Lipo je, lipo je uvik pustit se od kraja na more“ još pivušin. Prošlo je ura vrimena a mi ni gire nismo digli, i kalebi su odustali od čekanja.

«EVO GA» viče kumpanjo poteže štap, rola zuji  on i dalje mota, skače po brodu, gledan ga najedanput se umirija i onako ljut samo je reka DNO.

Nakon dvi ure čekanja donili smo jednoglasnu dubokoumnu odluku „primištamo se“

Došli smo na drugu poštu, ponavljamo ritual sidrenja, bacamo ješku u more i čekamo, čekamo, čekamo i dalje čekamo „.Jedna se obisi ja joj se veselim“ prigodni stihovi pomislim.

Sunce lagano zalazi, nas dvoje više i ne ćakulamo, kanta čista ko suza a mi ribu nismo ni vidili. «Ajmo ća doma», moji su živci rastrešeni, da mi je neko priča nebi virova. Palimo makinu, ljuto tiramo ergelu od 120 konja put porta. Vezali smo brod i pitamo se, ma jeli to moguće? A što ćemo sad, što je tu je. Nazoven Davora i pitan ga „jesi li bacija mriže? «Jesan, sutra je petak a ona moja oće friške ribe za ručak». Ostavi mi kojeg molića ako bude, sutra je petak a ja neman vrimena ni za poći komadić ribe uvatiti za ručak, a ona moja….. ma znaš već.

Moli su bili lipi friški, ma divota ih je bilo viti, zaplivali bi da ih je ……..a meni su bili malo bljutavi a ona moja se nešto smiješkala, Neznam zašto?

                                                                                                  OLIVER ALABURIĆ

Komentari (1)

	1. Komentar: Hrvoje Fabijanić uključeno 03-04-2008 14:46 - Registriran
	Poleti moj galebe !!! Preuredi ti onog svog Galeba prid kućom da leti pa se baci u lov na janjce, a ribe pusti nama koji se patimo i mučimo u Zagrebu gledajući prognoze za vikend. To nam vi namjerno zovete BUUURUUUU.

Samo REGISTRIRANI korisnici mogu davati komentare.
Molimo REGISTRIRAJTE se.

Powered by AkoComment Tweaked Special Edition v.1.4.6
AkoComment © Copyright 2004 by Arthur Konze - www.mamboportal.com
All right reserved